Priča Rafaela Mešulama, profesora na Jevrejskom Univerzitetu

Moje ime je Rafael Mešulam. Ja sam profesor na Jevrejskom univerzitetu.
Tamo sam mnogo godina.
Bavim se hemijskim i biološkim istraživanjem prirodnih proizvoda uglavnom ali takođe i nekih lekova.
Ne postoji lek kod koga nema sporednih efekata.
To jednostavno ne postoji.
Isto je tačno i u slučaju kanabisa (marihuane).
Kao hemičar bio sam posebno zainteresovan za jedinjenja koja čine biljku kanabis.
Iznenadjujuće za mene je bilo da jedinjenja koja čine kanabis nisu bila poznata kada sam se ja zainteresovao za istraživanje te biljke pre nekoliko decenija.
Aktivna, psihoaktivna komponenta kanabisa tada nije bila poznata opet na moje iznenadjenje jer je morfijum bio izolovan iz opijuma oko 150 godina ranije a kokain je izolovan iz biljke koke oko 100 godina ranije.
A ipak psihoaktivna komponenta kanabisa nikada do tada nije bila izdvojena u čistom obliku. Tako da smo moje kolege i ja krenuli u taj posao. Objavili smo naučni rad u kome smo izneli hemijska svojstva psihoaktivne supstane kanabisa koju smo izdvojili u čisom obliku i koji smo nakon kraćeg vremena uspeli i da sintetizujemo tako da je od tada postala dostupna svima za dalja istraživanja.
Naučnici vole da rade sa izdvojenim jedinjenjima a ne sa smešama jer je u suprotnom veoma teško reprodukovati i ponoviti iste rezultate.
I tako je nakon 1964. godine uradjen veliki broj istraživanja THC-a i pojedinih drugih sastojaka koje smo takođe izolovali i razjasnili njihove strukture.
Narednih 20 godina bilo je još mnogo istraživanja ovih jedinjenja i mnoga otkrića do kojih smo došli o svojstvima tih jedinjenja su iz tog vremena. Jedna stvar nije bila poznata ceo taj period a to je mehanizam delovanja THC-a. Ljudi su mislili da je to nakakvo neodređeno delovanje koje se odvija preko membrane ćelija ili nešto slično tome. Ispostavilo se da je to bilo pogrešno.
Elin Howlett, u to vreme mladi profesor farmakologije na univerzitetu Sent Lui je otkrio da postoji receptor koji je kasnije nazvan CB1 a potom je u Engleskoj otkriven i drugi receptor nazvan CB2 koji se nalazi u glavnom na periferiji ali se pojavljuje i u mozgu pogotovu kod neuroloških oboljenja. Tako smo sada bili sigurni da postoje dva kanabinoidna receptora i da THC reaguje na njih, stimuliše ih i aktivira kada je potrebno.
Ono što treba znati je da ti receptori nisu prisutni u ljudskom organizmu zato što postoji biljka čija jedinjenja ih aktiviraju. Ti receptori su prisutni u telu jer naše telo proizvodi jedinjenja koja aktiviraju te receptore tamo gde i kada su potrebna.
Tako smo krenuli da istražujemo jedinjenja u ljudskom organizmu koja bi mogla da aktiviraju te receptore i od 1992 do 1995 godine smo objavili pronalazak onih najvažnijih od kojih smo jedno nazvali anandamid (anandamide) gde smo kao osnovu za naziv uzeli reč “ananda” što na sanskritu znači uzvišena radost jer smo bili toliko ushićeni pronalaskom ovog jedinjenja. Ispostavilo se da to jedinjenje (anandamid) ima drugačiju hemijsku strukturu od jedinjenja iz biljke (THC) što je bilo čudno jer su oba jedinjenja imala potpuno istu ulogu. Ova jedinjenja koja smo pronašli u mozgu i na periferiji su bila derivati masnih kiselina i veoma su važni za funkciju ljudskog organizma jer reaguju i sa drugim neurotransmiterima i drugim sistemima tako da igraju važnu ulogu u našem telu. Tako da su uradjena mnoga istraživanja ove dve supstance, anandamida i druge koju smo nazvali 2AG. Danas znamo mnogo toga o celom mehanizmu i onome šta te supstance čine. Takođe smo saznali mnogo o svojstvima i učincima THC-a iz biljke ili sintetičkih kanabinoida koji mogu da deluju u ovom sistemu. Mogu da ga aktiviraju, blokiraju ili da izmene metabolizam ili jedinjenja koja utiču na metabolizam. Sve to je veoma obećavajuće i postoje velike šanse da ćemo imati lekove bazirane na tim jedinjenjima. Već imamo pomoćne lekove ali uskoro bismo mogli imati i lekove za neka hronična oboljenja koji će delovati kroz ovaj (endokanabinoidni) sistem.
Endokanabinoidi je ime za endogene (unutrašnje) kanabinoide. Kanabinoid je jedinjenje koje deluje na dva receptora. Jedan receptor se nalazi uglavnom u mozgu a drugi se nalazi uglavnom na periferiji. Iznenadjujuće je, ili možda i nije toliko iznenađujuće da taj drugi receptor koji se inače nalazi na periferiji u slučaju određenih oboljenja počne da se pojavljuje i u mozgu.
Tako smo došli do zaključka da je taj CB2 receptor deo zaštitnog mehanizma koji se aktivira kada je potrebno. Poznato je da imamo takve zaštitne mehanizme u našem telu. Imuni sistem je jedan od takvih mehanizama koji nas štiti od mikroba, virusa i slično i da nemamo imuni sistem umrli bismo u roku od nedelju dana. Verovatno bi bili pojedeni iznutra od strane svih tih mikroorganizama. Zato imamo imuni sistem i on nas štiti. Ali nisu svi napadi na naše telo od strane nečega kao što su mikroorganizmi, virusi ili proteini. Postoje i druge stvari kao što je lom kostiju, povreda glave ili nešto slično. Naše telo je razvilo sisteme zaštite protiv povreda ovog tipa i endokanabinoidi su deo ovog zaštitnog sistema koji deluju korz CB2 receptor a verovatno i kroz CB1 receptor ali kroz CB2 receptor sigurno.
Videli smo kod povreda mozga da i CB1 i CB2 receptori pojačano deluju kako bi smanjili oštećenja nastala povredom glave. Takođe kod osteoporoze se vidi veliki učinak endogenih kanabinoida i osteoporoza se umanjuje delovanjem endokanabinoidnog sistema. To nije jedini protektivni mehanizam ali on deluje i u tom slučaju.
Takođe ne previše iznenađujuće, pronašli smo i da određena druga jedinjenja koja inače ne reaguju na CB receptore ali imaju veoma sličnu hemijsku strukturu kao endokanabinoidi isto pomažu kod osteoporoze.
Kod ispitivanja na miševima koji imaju simptome osteoporoze, kada se tretiraju endokanabinoidima ili jedinjenjima koja po strukturi liče na endokanabinoide, pokazuju se poboljšanja u lečenju osteoporoze.
Ovo nije toliko iznenađujuće jer kada se uzme šta se dešava u zemljama mediterana koja imaju manje obolelih od osteoporoze. Po statistici koju je napravila Grčka to je zbog upotrebe maslinovog ulja a svi ljudi na mediteranu upotrebljavaju maslinovo ulje. Maslinovo ulje sadrži oleinsku kiselinu a jedinjenje koje deluje na osteoporozu je derivat oleinske kiseline, to je jedinjenje koje je po strukturi slično endokanabinoidima. To je ono što se dešava sa kostima. Imamo mnoge druge primere da je delovanje CB2 receptora uglavnom zaštitno delovanje. Tako da sada imamo zaštitno delovanje u mozgu, imamo zaštitno delovanje u kostima, u mnogim upalnim stanjima. Istraživali smo na primer i kod reumatoidnog artritisa, ova jedinjenja imaju veoma jako dejstvo kod odredjenih upalnih stanja. To su auto-imune bolesti. Kada imuni sistem napada sam organizam dok bi u normanom stanju trebalo da napada samo strana tela ali se desi da ne zna šta treba da radi i napada proteine sopstvenog organizma. Pronašli smo da nas endokanabinoidni sistem štiti i od toga.
Zamoljen sam od strane našeg parlamenta koji se kod nas u Izraelu zove “kneset” da predsedavam odborom koji bi trebalo da odluči kako država da se odnosi prema kanabisu u slučaju lečenja istim.
Zaključili smo da bi kanabis trebalo početi upotrebljavati kao lek i da bi trebalo uraditi još istraživanja i takođe da mlade ljude ne treba krivično goniti i zatvarati i generalno da treba biti tolerantniji kada je u pitanju kanabis. Iako zakon nikada nije izmenjen u tom smislu, vladini dužnosnici koji su bili ovlašćeni za sprovođenje zakona su instruirali policajce da deluju prema našim preporukama. Tako da od tada mladi ljudi koji su uhvaćeni da puše kanabis (marihuanu) više nisu bili hapšeni, nije im bilo suđeno, nisu zatvarani niti su im otvarani dosijei u policiji.
Postoje mnogi aspekti o kojima se može govoriti. Jedan je suštinski biološko-hemijsko-farmakološki aspekt celoga problema. Imamo novi neurotransmiter, grupu jedinjenja koja obavljaju ogroman deo zadataka. Ako pogledamo na jedinjenja koja su hemijski srodna, ta jedinjenja su umešana u skoro sve fiziološke reakcije. Tih jedinjenja ima toliko mnogo da mislim da ima veoma mnogo posla koji bi trebalo obaviti i za koji bi bilo potrebno sledećih 40 godina. Stvarno je mnogo tih jedinjenja, neka se vezuju za kanabinoidne receptore, druga su samo hemijski srodna i vezuju se za druge receptore i učestvuju u mnogim drugim procesima i kao što sam već rekao ranije, ona koja se vezuju za CB2 receptore su deo opšteg zaštitnog mehanizma u našem telu kao što je i imuni sistem. To je osnova. Onda postoji i medicinski deo. Moramo da shvatimo gde i kako možemo da ih upotrebljavamo i protiv kojih bolesti. Postoji veliki broj bolesti protiv kojih se ta jedinjenja mogu koristiti.
Neki tipovi kancera, mnoga upalna oboljenja, povrede glave, stvari o kojima sam upravo govorio ko sto je dijabetes i tako dalje. Tako da mnoge stvari mogu biti poboljšanje. U skorije vreme smo otkrili da prelom kostiju kod zivotinja zarasta 30% brze kada ih se tretira mešavinom CBD-a (kanabidiola) i THC-a (tetrahidrokanabinola) koji su u stvari osnovni sastojci marihuane. 30% to je mnogo, to je nešto što bi mnogo ljudi moglo da iskoristi. Skoro svaka mlada osoba slomi kost u nekom periodu života. Tako da mislim da pored bazičnih naučnih ispitivanja treba da učimo i o konkretnoj medicinskoj upotrebi tih jedinjenja. Zloupotreba tih jedinjenja mislim da ne predstavlja veliki problem. Kao i o svakom drugom leku moramo znati što je više moguće detalja. Da li ovi lekovi mogu da se koriste u svakom slučaju, da li ga mogu koristiti trudnice? Ja uglavnom savetujem da ga trudnice ne upotrebljavaju ako ne moraju. Ali meni je, kao muškarcu to lako da kažem. Ali činjenično stanje je da ja to ne mogu da preporučim jer ne možemo znati kakve posledice može imati nakon dužeg vremenskog perioda. Ovo se ranije dešavalo sa nekim hormonskim lekovima. Majka bi uzimala lekove što bi se kasnije odrazilo na zdravlje dece. Tako da savetujem da bi prvo trebali znati više o upotrebi kanabisa u toku trudoće ali trenutno ne savetujem upotrebu. Kanabis kao ni bilo koji drugi lek nebi trebalo koristiti tokom trudnoće.
Ovo su dva receptora koji su vezani za kanabinoide ali neki kanabinoidi se takođe vežu i za druge receptore. Postoji jedan nazvan JPR133, drugi nazvan JPR18. Možda grešim u vezi brojeva nemojte me uzeti za reč. Ali mislim da su u pitanju JPR133 i JPR18 i tako dalje… oni nisu isključivo vezani za kanabinoide tako da postoji rasprava među farmakolozima da li bi ih trebalo nazvati kanabinoidnim receptorima. Trenutna odluka je da sačekamo. Trenutno imamo dva koja su potvrđena kao kanabinoidni receptori. Svi ostali su pod upitnikom. Dva receptora su definitivno vezana za odredjene funkcije kao sto je probava, apetit i slično ali neke druge reakcije definitivno idu kroz druge sisteme. Još uvek ne znamo dovoljno i postoji jako veliki broj jedinjenja, endogenih jedinjenja koja obavljaju veoma veliki broj funkcija. Na primer, sutra ću govoriti o jedinjenju koje je hemijski veoma blisko anandamidu ali se ne vezuje za CB receptor ali ima veliki broj drugih efekata. Jedan od efekata je da opušta vene i arterije. To je važno jer, na primer, kada neko povredi glavu, mnoge stvari se dešavaju u isto vreme. Jedna od njih je stezanje vena/arterija. To jedinjenje opušta vene, proizvod je našeg mozga i hemijski je slično anandamidu ali se ne vezuje za kanabinoidne (CB) receptore.
Postoje drugi primeri, kao sto je slučaj sa kostima, imamo endogeno jedinjenje nazvano R2AG koje smanjuje štetu nastalu osteoporozom. Povećava osteoblast i smanjuje osteoklast. Za koji receptor se vezuje? CB2 uglavnom ali ne samo CB2, deluje i na CB1 ali indirektno. Ali imamo i druge slučajeve, ako govorimo o kostima, postoji jedinjenje nazvano “oleil siril”, hemijski srodno anandamidu ali se ne vezuje za CB receptore. A ipak umanjuje štetu nastalu od osteoporoze.

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *